«Мать»

Серия «Архетипы балканского мифа» из 12 картин

Писание о Женщине

У чреву Моём — дисање света,
Я — жизнь, што новае жыццё нараджае.
Ја сам оно што јесте пре времена,
И время — у рытме крыві маёй. 
Ја сам била пре семена,
И у Мени се рађало зрно.
Я — плоць, ад якой вы плоць;
Я — кроў, ад якой вы кроў.
Ja нисам узета, већ дарована; 
Не подчинена, već ustanovljena od večnosti.

Кровь Моя — Печать Запавету,
Сведочанство моје воље.
Када истичем — адхіляю благаслаўлёна,
Када примам — дајем не тражећи плаћање.
Я разверзла врата, и ты пришел;
Я затворила их, і няма табе воплащения.
Јер сам ти дала облик,
А твом телу — право на живот и смрт.
Слухай жа Маю кроў, дзіця,
И чуј у њој повеление быть.

Моје млеко — изобиље моје милости.
а храним оне којима име још није дато.
Насыщаю тех, хто не пазнаў сэнсаў.
І не ведаюць яны іншага смаку, осим Мене.
Я преломляю Себя — И остајем у вечности, 
Испуштам влагу својих груди — и мене постаје више,
Как возрастают те, кто вкушают Меня.
Пијте — не са жудњом, но с трепетом;
Не убывает Меня ад дару Майго,
Но прымнажаецца полнота Моя. 

Не взыщи од Мене оно, чего не изволю
І не патрабуй жртву где је дата слобода.
Јер не живим обећањима, већ изобиљем и границом.
Я рождаю, калі ёсць во мне згода,
И отвергаю, калі не прыйшоў час.
Ја сам поље, што спее летам и отдыхает зимой.
Ја сама мерим из Рога,
Јер зна рука Моја када трэба быць шчодрай.
Ибо Я есьмь жива глина и грнчарка 
І адказнасць мая — велика.

---

---

Перейти на страницу Контакта >>>

Вернуться к просмотру всей серии >>>

---