Серия «Архетипы балканского мифа» из 12 картин

Sviatlana Vetrava, 1968
«Гусляр»,
7 картина серии, 2025,
60х90 см., акрил, акварель, холст.
Старик.
Картина затрагивает тему значимости искусства в жизни народа, его роли для сохранения самоидентичности нации.
Фоновой текст: Гуслярская песня.
Гуслярская песня
И́дем шляхам, я слушаю шапат ветров.
Стаза, као струна,
Адзываецца звонам спявучым.
Внемля говору птах, я складаю их цвркут в строфу —
Я нясу свою песму ў імкненні аддаць яе людзям.
Привечают ме у дворцима и в постоялых дворах.
У чаканніi цуду утихну беспослене речи.
Кнез ли лопов, святар ли злодей —
Сви су равни пред спевам маім,
Усім мoja инспирација эхом.
Кажу да је поэт от рождения одмах поэт.
Нет, не так: крывёй плацяць за дар быть пророком!
Я был ратник как многие мужи, змагаўся з врагами мячом.
Али једном сам пао, напэўна, памёр... Но потом...
Я воскрес и стаў іншым. Ослепнув — ўбачыў лик бога.
Там, дзе зрокі не види естественных нитей судьбы,
Там, где застит глаза пестротой
Cуетной мир спакусав бліскучых —
Сада видим усю сутнасць, разумем карэньні падзей.
Я - поток меж минувшем, грядущем и настоящем.
Нисам ја выбираю за песму слова,
Нису руке моје пораждают мелодију гусала —
Гэта продкі крычаць, то су богови куцају в сердцe:
Помни. Ко си. Навошта. Шта носиш. Пакінеш нашчадкам.
Све пролази. Всё тлен. Забываюць імёны багоў,
Што ўжо тут гаварыць о каком-то бадзяге-гусляре.
Я уйду. Али молим за једно грядучего лёс:
Каб і впредь путевима бродили пророки-поэты.
Пакуль pеsma гучыць, пакуль има ко бачыць и памти,
Док реч рођена с уст переходит в иные уста —
Векови нас не сломят, не узништит лихоје
Жив народ — док је память жива!
Картина, пока, не продается.
Возможно резервирование.
- Сертификат подлинности от художника прилагается.
- Местонахождение: Сербия.
- Пересылка по миру, возможны варианты.
Перейти на страницу Контакта >>>
Вернуться к просмотру всей серии >>>
